Sunce tuđeg neba

Autor: Niška Inicijativa Niška Inicijativa - 04.02.2020 - 13:06
Odlazak

Iz Srbije se masovno beži bez nostalgije; foto: printscreen

Vlasnici rodoljublja nas uče kako voleti zemlju: na vrhuncu ljubavi valja umreti za nju. To je taj patriotizam kao savršeno utočište hulja: za dokazivanje odanosti nečemu što oni smatraju otadžbinom, traži se pristajanje na sve na šta se ne može pristati.

Režimi nastali na nedostatku građanske pameti uveravaju jadnike kako su vladari isto što i otadžbina. Otpor njima, to je plaćenička izdaja. Ne može se voleti svoja zemlja, ako ta vrsta neodredive emocije nije poravnata sa kreaturom koja sebe jednači sa Srbijom.

Iz Srbije se masovno beži. Ljudi koji su otišli u normalan svet ostali su bez nostalgije za zavičajem. Ne pate za bilo čime što su ostavili, sve što vole vode sa sobom.

Ali, ne beže svi. Neki ne odlaze jer nemaju gde, ili ih više niko ne želi, ni ovde ni tamo. Više desetina hiljada ostarelih će neminovno nestati bez dovoljno pažnje, hrane i lekova, njihova će budućnost biti okončana u mučnoj agoniji i mestu na grobljima nezaslužnih građana.

Tako se služi otadžbini do poslednjeg daha. Penzioneri koji prežive biće jedina snaga istorijskog rasta.

U stvari, ispašće da je Mića Jovanović, pustolov nastao ukrštanjem Arsena Lupena, Ostapa Bendera i Gorana Vesića, na primer, makar u jednom trenutku bio vidovit: pre desetak godina, dok ga nisu zatekli u krivolovu sa diplomama – a još je bio nesumnjivi londonski đak – dao je da se Beograd okiti bilbordima sa podsticajnom porukom: Završi Megatrend i pali!

Čak je i takav Mića, poluobrazovani kicoš i protuva, dobio packe zbog manjka patriotizma, pa je svoj proglas morao da brani opravdanjima koje je stigao da smisli.

Na primer, nije mislio da svršeni studenti elitne škole zapale zauvek, naprotiv, to je poziv da vide svet i čega sve tamo ima, pa da se vrate.

Njegov najpoznatiji đak, doktor bez fakulteta, plagijator, danas je otadžbina u najčistijem smislu. Nebojša Stefanović nije morao da pali odavde.

Postao je elitni član vladajuće bande. Ima silu iznad i ispod sebe. Ima oca koji je uključen u otadžbinske poslove i ko se usudi da podigne glas protiv njega radi protiv države i postaje izdajnik naoružanog naroda.

Najpoznatija profesorica Megatrenda planira i pravi široke puteve. Da li je zaslužila ljubav namenjenu otadžbini zbog neopisivih građevinskih poduhvata, ili samo zavodljivi roze veš koji su joj kupili radikali?

Mislim da se čovek preziva Mirčić, on je odnekud, ispod skupštinske klupe isukao ženske gaće, pokazao ih u svoj njihovoj tekstilnoj erotičnosti i ponudio na poklon Zorani.

Ne znam zbog čega, ali ministarka je odbila da primi i proba taj intimni dar, bar dok je Vjerica Radeta proziva kao špijunku i lopužu.

Zorana voli svoju otadžbinu, da nema jakog rodoljublja ne bi je ni gradila, ona voli i onoga koji joj je važniji od države, puteva i gaća.

Ali ne voli radikale jer nije ni bila njihova, ali onaj koga voli više od sebe jeste. I nikada nije prestao niti će prestati da bude njihov.

Na tom mestu nastaje spor između rodoljublja i izdaje, poštenja i hajdučije, gaća i najuglednijih otadžbinskih lica i guzica.

Opširnije na: https://pescanik.net/sunce-tudjeg-neba/

Podeli sa prijateljima