Vučić: ne zna se gde odlazi 2,2 milijarde opredeljene za zdravstvo!

Autor: Niška Inicijativa Niška Inicijativa - 17.04.2020 - 8:00
Vučić

Izjava Vučića iz 2019. godine o novcu koji je opredeljen za zdravstvo; foto: printscreen

U 2019. godini Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić je tokom jedne od svojih konferencija za novinare pored gomile drugih stvari saopštio i rečenicu koja je po nekim mišljenjima tada bila indikativna za stanje u zdravstvu, ali u tom trenutku nije imala veliki odjek u javnosti.

“…ja da me ubijete sad ne znam na šta mi potrošimo 2,2 milijarde, nama je zdravstvo više od 20% ukupnog budžeta Srbije”, rekao je tada Vučić.

Ova Predsednikova izjava data u trenutku kad niko nije znao šta nas čeka u 2020. je jasan pokazatelj da “ima nečeg trulog u državi Danskoj”.

To trulo jeste ono što građani vide svaki dan kad su u kontaktu sa zdravstvenim sistemom, ono zbog čega imamo odliv kadra svih profila u zdravstvu, kao i činjenicu da sada jedan deo vrednih zdravstvenih radnika “gine od posla”, dok se priča o neefikasnosti dostave svog materijala i zaštitne opreme.

Možda je i sistem kadriranja najzad došao na naplatu.

Sad počinje da nam bude jasno gde je oprema za lekare i tehničare, gde su novi aparati, i zašto je za kratko vreme naš sistem “bačen na kolena” dok su “stručnjaci” predmet ismevanja i preispitivanja od strane javnosti, zbog čega se sada konferencije održavaju preko “mejlova”.

Nažalost, trebala je jedna epidemija i pandemija da nam bude momenat prosvetljenja, ali očigledno ne svima.

Stručna mišljenja, kao i praksa u zemljama koje su naprednije od Srbije, govore da što je efikasniji zdravstveni sistem, medijsko informisanje i stručna javnost, kao i “pamet” koja vodi situaciju, to su mere strožije ili blaže.

Pod blažim merama ne podrazumevamo manje efikasne mere, jer je jako diskutabilno koliko su tačne brojke i situacija koju nam saopštavaju, pod njima mislimo na pametnije i preciznije mere, koje daju rezultate i edukuju građane kako sa najmanje štete napraviti najbolje rezultate.

Zatvaranje ljudi u svoje domove daje rezultate, ali tačno po koju cenu i koliko velike rezultate to ne znamo jer se ne vodi polemika niti dijalog, a sve se odlučuje u jednom uskom krugu ljudi.

Odatle i osnovana sumnja da novac koji dajemo ide jednoj “sumnjivoj organizovanoj grupi” umesto da završi u medicinskim centrima i u platama medicinskih radnika.

Takođe treba pitati koliki je procenat nemedicinskog osoblja u velikim centrima i uporediti sa drugim zemljama.

I naravno:

Hvala im što postoje!

Podeli sa prijateljima