Po medijima se prethodnih dana novinari utrkuju da nekritički izveštavaju mahom sada o izboru sportiste godine i sportskom balu.
Tekst ne targetira sportiste iz Niša, prave vrhunske sportiste, ali nećemo taksativno da spomenemo koji su ti koji su po nama svetli primeri da oni ne bi bili targetirani od strane vlasti.
Tekst nije ruganje bilo kom sportisti, jer ko god i odakle god da su oni, postigli su nivo zahvaljujući svom radu.
Tekst je namenjen kritici loše sportske politike, nekritičkom izveštavanju sportskih novinara (neko bi rekao Turbo-folk sportsko izveštavanje) kao i zaboravljanju zbog čega se bira sportista godine Niša.
Činjenica je da su kandidati mahom oni koji dolaze iz klubova koji su milionski potrošači budžeta, i pri tome skoro svi sportisti su profesionalci ili jednostavnije da kažemo, plaćeni su za svoj posao.
To povlači više stvari za sobom, jedna je da oni ne igraju za svoj grad kao Vrhunski (neplaćeni sportisti) već su ljudi pod ugovorima i nemaju nikakvu “nišku pripadnost” samim tim ne “pronose slavu sporta grada” kao pravi ambasadori sporta, uz svo dužno poštovanje prema svima.
Zar nije logično da takvi sportski idoli budu deca iz Niša, da ne dižemo spomenike Rokiju Balboi…?
“Turbo-folk izveštavanje o sportu” je “nekritička upotreba tehnologije i informacija” radi bilo kakvog izveštavanja.
Zato sve sportske rubrike liče jedna na drugu, jer što da se trudimo ako svi tako rade.
Škola sporta ili profesionalci?
Da pojasnim:
Haskić je prošle godine kupljen i prešao je u Radnički, niti je rođen, niti je trenirao, niti je zaslužan za bilo koji aspekt sporta u Nišu.
On je čovek profesionalac, plaćen da radi svoj posao i svaka mu čast na tome. Prema poslednjim informacijama već je otišao u Japan, jer je kupljen od strane tima iz te zemlje.
Đorđe Spasić je iz Blaca, igrao je za Jastrebac iz Blaca, Planinku, Napredak, Radnički iz Kragujevca, Slogu, Požegu…
Do dolaska u klub nije imao ništa sa našim gradom. Svaka mu čast na sportskim uspesima, ali nije niški sportista.
Sledećeg meseca ili godine nosiće dres nekog drugog tima.
Onda dolazimo do srži problema. Ko su ti “stručnjaci” i “anti lokal patriote” koji ovakve predloge daju? Zar Niš nema svoju decu i igrače da budu birani za sportiste godine?
Zar nije dovoljno što nam u najplaćenijim klubovima igra 60-80% igrača koji nisu iz Niša?
Gde su nam škole sporta i razvoja u tim klubovima? Ne postiza se?
Šta radi struka? Da, moja struka…
Kolege, znamo se, nije li vas sramota?
Oglasite se…
Srđan Nonić,
Profesor Fizičkog vaspitanja
(nemam DR-MR gluposti, imam samo preko 15 godina rada sa decom u sportu, u Nišu)