King nothing

Autor: Srđan Nonić Srđan Nonić - 25.11.2019 - 9:00
Srđan Nonić

Srđan Nonić

Šef odborničke grupe "Niška inicijativa" u Skupštini grada.

Bezmozgaši koji upropašćavaju državu zarad lične koristi, oni koji im pomažu kao i „intelektualna elita ćutologa“ su zaboravili u procesu svojih uloga nekoliko stvari.

Kad najzad ovladate jednom zemljom na svim nivoima, resurse prebacite u svoje ruke, kad društvo poklekne i svaki pedalj počinje da smrdi na istu kanalizaciju, neće ni tada da vam dođe iz dupeta u glavu.

Neće da dođe jer će i tada onako tiho u sebi, u šapatu sa nekim od svojih da se pitate samo nekoliko pitanja.

Ta pitanja su zbog čega nema ko da mene i moje dete leči, zašto sam upao u rupu na trotoaru i polomio nogu, zašto mi dete ništa ne uči u školi pa je glupo i za korupciju i kriminal koji bi mu ostavio..

Zašto nema nikog da mi popravi bravu na mom skupom automobilu, zašto nikog nema u pozorištima, zašto nema majstora da mi popravi nešto na kući od više stotina iljadi evra, nema ko da popravi moj skupi auto koji sam kupio i ženi i na dve švalerke kojima sam direktor…

Sav novac koji ukradete i „legalno“ konvertujete u svojinu zlatnih „1%“ ostaviće vas da se gušite u istom vazduhu kao i ostatak naroda koji radi da spoji kraj sa krajem.

Posledice lošeg partijskog standarda

Ostaviće vas da gazite u izmet i đubre u ulicama kao i oni, da vam deca idu u iste škole kao i deca običnih upropašćenih građana koji vas mrze i plaše vas se, u istim parkovima će se igrati.

Decu će u obdaništima da vam čuvaju one vaspitačice za koje vas nije briga, točak na kolima vam zateže majstor koji vam psuje majku svakog dana.

U školi profesori će uveliko da vam budu oni koji su birani po lošem partijskom standardu, tako da će neizostavno da vam deca budu unazađena u obrazovnom smislu.

Da ne pominjem da svaki put kad vam donesu kafu ili jelo može da se desi da vas je neko do onih koji su za vas „marva“ prepoznao, pa se možda pitate da li da verujete ovoj šoljici kafe ili da naručite nešto flaširano.

Slobodno vreme posle posla nećete imati gde da provodite isto kao i potlačeni narod koji jedva preživljava.

Biciklu će dete da vam vozi na istim mestima kao i svi ostali, ako uopšte smete da ga pustite napolje da vozi biciklu. Narastaće vam frustracije i fobije koje ćete uspešno kao i svi iz vašeg pametnog miljea da prenosite na decu.

Kada krenu da izlaze deca po gradu, dečaci će da pevaju pesme o prostitutkama i drogi, devojčice će da imaju za uzora neku „Cecu“ ili još jaču sličnu verziju.

Svu tu decu će dileri droge koje ste uzgajali kroz sistem da gledaju kao mušterije, pa će i oni da budu na meti dilera.

Momci će za uzor da imaju Kristijana i Legiju pa će neko od njih da upadne u neku frku sa zakonom a žensku decu će svi muškarci kao i vi, da gledaju znamo kako.

Nije karma kučka, ne, to je jednostavan životni ciklus koji na kraju u svom negativnom fidbeku dolazi na naplatu, neizbežno okrutno i linearno.

Kao ona stara izreka „ne piški oko kuće, će ti smrdi“ ili „nemoj da kakiš tamo gde jedeš“ zaboravili ste na uzročno posledični sled okolnosti.

Možda će da sačeka sa jednom ili sa pola generacije zakašnjenja, ali stiže.

Bolje je biti prvi u paklu a ne zadnji u raju?

Bićete kraljevi pustare, devastiranog društva bez potencijala. Kao bašta puna korova, gde i kad iznikne neki lep cvet, brzo uvene…

Uživajte.

Podeli sa prijateljima